-
Tehnologija proizvodnje žitarice
Agrotehnika pšenice
Za postizanje visokih i stabilnih prinosa pšenice sa odgovarajućim kvalitetom zrna neophodno je primeniti i sve agrotehničke mere koje će omogućiti ispoljavanje genetskog potencijala sorata.
Izbor sorte
Za proizvodnju najveću vrednost predstavljju one sorte koje su sposobne da daju u datim uslovima visoke i stabilne prinose. Zbog toga je od izuzetne važnosti pravilna rejonizacija sorata za određene agroekološke uslove. Da bi se u potpunosti iskoristile vrednosti sorte (prinos i kvalitet) neophodno je na svim etapama selekcije i semenarstva održavati genetsku čistoću i neprekidno povećavati sortna i biološka svojstva semena.
Plodored
Ozima pšenica ima veće zahteve prema predusevima nego druge ozime kulture.Ona može dati visok prinos samo, ako se do ulaska u zimu kod nje dobro razvije korenov sistem i vegetativna masa.Predusevi za pšenicu treba ranije da napuštaju zemljište kako bi kako bi ostavili dovoljno vremena za pripremu zemljišta. Zbog pojave štetočina i bolesti pšenicu na isto zemljište vraćati nakon tri godine. Najbolji predusevi za pšenicu su jednogodišnje leguminoze (soja,grašak,pasulj), šećerna repa može biti dobar predusev ako ranije napusti zemljište u suprotnom nije dobar predusev . Kukuruz je najzastupljeniji predusev,on je solidan predusev za pšenicu ali takođe mora ranije da napusti zemljište.
Obrada zemljišta
Osnovna obrada za pšenicu mora da stvori uslove za konzervaciju vlage kako bi usev brzo i ujednačeno nikao. U pogledu broja operacija ona zavisi od preduseva ,količine posležetvenih ostataka,tipa zemljišta.Najčešće se ona obavlja teškim tanjiračama mada postoje i kombinovana oruđa koja istovremeno obavljaju i finalnu pripremu za setvu. Predsetvenom pripremom neophodno je stvoriti sitan rastresit površinski sloj koji omogućava kvalitetnu setvu.
Đubrenje za pšenicu
Predstava o potencijalnoj mogućnosti zemljišta za setvu pšenice dobija se na osnovu hemijske analize zemljišta. Zatim treba uzeti u obzim i đubrenje pred predusev, potencijal zemljišta. Na različitim tipovima zemljišta i u različitim ekološkim uslovima uvek se ističe azot kao nosilac visokih prinosa pšenice.Stoga je odnos između NPK hraniva veoma važan.U sadašnjim uslovima proizvodnje količina makroelemenata kreće se u ovim granicama: 50-150 kg/ha azota, 50-120 kg/ha fosfora i 40-100kg/ha kalijuma, sa sledećim odnosom NPK hraniva 1 : 0,6-1 : 0,3-0,6 odnosno 1 : 1-1,2 :0,5-0,8. U pogledu unošenja celokupna količina fosfora i kalijuma se unosi pod osnovnu obradau i oko ½ -2/3 azotnih pod osnovnu obradu.Ostatak azota unosi se u prihranjivanju u prolećnom periodu, najbolje na osnovu N-min metode.KWS sorte Sirtaki ,Feria i Quality imaju izuzetnu otpornost na poleganje stoga podnose pojačano đubrenje azotnim hranivima.
Setva pšenice
Optimalan rok setve u našim agroekološkim uslovima je od 10 – 25. Oktobra. Setva pre ovog roka može da dovede da pšenica preraste i na taj način joj se smanjuje otpornost na prezimljavanje. Svako kašnjenje u vremenu setve može dovesti do smanjenja prinosa a takođe i kvalioteta pšenice. Dubina setve zavisi od tipa zemljišta i od vremena setve.Ona se kreće od 3 – 6 cm. Količina semena mora biti takva da obezbedi optimalan broj klasova po jedinici površine. Za sorte koje imaju izražen koeficijent bokorenja kao što su Sirtaki, Feria i Quality setvena norma iznosi za optimalan rok setve od 350-450 klijavih zrna po m2, što odgovara količini semena od 180-220 kg/ha. Sa kasnijom setvom normu semena povećavati za 10% na svakih 10 dana kašnjenja.
Mere nege u toku vegetacionog perioda
Ukoliko postoji navodnjavanje, pšenica izuzetno povoljno reaguje na ovu meru. Kritični periodi su nakon setve, početak vlatanja i nalivanje zrna. Od ostalih mera izuzetno je važno tretiranje od korova,bolesti i štetočina. Pšenica izuzetno povoljno reaguje na zaštitu useva od bolesti. Protiv bolesti u poslednje vreme Fusarium zrna nanosi velike štete. Od ovog patogena izuzetne rezultate pokazalo je tretiranje u fazi cvetanja i mlečne zrelosti.
