KWS

Obrada zemljista

Zadatak obrade zemljišta je pre svega priprema zemlјišta za produktivno i održivo korišćenje. Obrada je obično ograničena na ornični sloj, koji sadrži organske materije i pogodan je za gajenje bilјaka. Obradom se vrši i rastresanje podorničniog sloja zemljišta, ukoliko se ustanovi prisustvo sabijenog sloja – plužnog đona.

Ciljevi savremene obrade zemljište su:

  • popravka fizičko-mehaničkih osobina zemljišta,
  • kontrola erozije i sabijanja zemljišta,
  • zadržavanje ili popravlјanje sadržaja organske materije u zemlјištu, čuvanje biogenosti zemlјišta, kontrola emisije ugljendioksida,
  • smanjenje utroška energenata i vremena i
  • ukoliko se obrada spovodi raonim plugom, unošenje u zemljište biljnih ostataka, semena korova, stajskog, zelenišnog i mineralnog đubriva.

Stanje zemljišta za obradu

Za kvalitetno izvedeno oranje je neophodno da zemljište ne bude ni suviše suvo ni suviše vlažno, već da je ornica u umereno vlažnom stanju. Stanje u kojem je zemljište najpogodnije za oranje naziva se „fizička zrelost“ zemljišta, i ona se određuje stepenom vlažnosti. Vlažnost zemljišta u stanju fizičke zrelosti iznosi od 40 do 60% poljskog vodnog kapaciteta. U praksi se najviše greši u pogledu izbora momenta za oranje. Praktične metode za ocenu stepena vlažnosti zemljišta i njegove „fizičke zrelosti“ za obrađivanje sastoje se pretežno u posmatranju rada oruđa za obradu. Ako se za plugom diže prašina, to je znak da je zemljište suvlje nego što je dozvoljeno za pravilno obrađivanje. Ako se zemljište lepi za delove oruđa (raonik, dasku, kolečke itd.), to je znak suviše velike vlažnosti.

U poljskim uslovima, na samoj njivi, optimalno stanje vlažnosti zemljišta za obradu može se odrediti na više načina. Jedan od načina je da se u šaku uzme komad zemljišta i blago stisne. Ako se grumen zemljišta rasipa kada se šaka otvori, znak je da u zemljištu nema dovoljno vlage i da nije pogodno za obradu. Ako se nakon otvaranja šake formira slepljen grumen, to je znak da je zemljište prezasićeno vodom. Kada zemljište nije slepljeno, puštamo ga da padne sa jednog metra visine. Ako se grumen raspadne, znak je povoljne vlažnosti zemljišta za obradu. Ukoliko i dalje ostane slepljen vlažnost je velika.

Drugi način određivanja optimalne vlažnosti je da se uzme komad zemljišta i protrlja između dlanova. U slučaju da se zemljište ne formira u obliku „gliste”, ono nema dovoljno vlage za obradu. Kada se formira „glista” od komada zemljišta i kada se od nje mogu napraviti figure koje ne pucaju, zemljište je prezasićeno vodom, a u slučaju kada zemljište puca znači da je pogodne vlažnosti za kvalitetnu obradu.

Jesenje duboko oranje pruža mogućnost za unošenje većih količina stajnjaka i dobar raspored mineralnih đubriva.

Sa druge strane za jesenje oranje se troši velika količina energije i predstavlja vrlo značajan trošak u poljoprivrednoj proizvodnji. Ali pošto ova mera ima produžno dejstvo, smatra se da se njeni povoljni efekti mogu preneti i na naredne useve. Ova pogodnost se može iskoristiti u odgovarajućem polodoredu, jer se tada može smanjiti dubina obrade za naredni usev i uštedeti u troškovima energije. Prema rezultatima nekih istraživanja, na kvalitetnijim zemljištima dovoljno je u toku jednog četvoropoljnog plodoreda, u prvoj godini izvesti duboko oranje, a u drugoj i trećoj godini obrada može biti na manju dubinu.

Klasifikacija obrade zemljišta

  1. Intenzivna obrada zemljišta je ona kod koje je nakon setve i u periodu kritičnom za eroziju, manje od 15% površine pokriveno biljnim ostacima raspoređenih u horizontalnoj ravni, što je 560 kg/ha biljnih ostataka strnih useva ili ekvivalent tome kod ostalih useva.
  2. Redukovana obrada zemljišta je ona kod koje je nakon setve i u periodu kritičnom za eroziju, od 15 do 30% površine pokriveno biljnim ostacima raspoređenih u horizontalnoj ravni, što je 560-1.100 kg/ha biljnih ostataka strnih useva ili ekvivalent tome kod ostalih useva.
  3. Konzervacijska obrada zemljišta je obrada kod koje je nakon setve i u periodu kritičnom za eroziju, više od 30% površine pokriveno biljnim ostacima raspoređenih u horizontalnoj ravni, što je više od 1.100 kg/ha biljnih ostataka strnih useva ili ekvivalent tome kod ostalih useva. Količina biljnih ostataka na površini ukazuje na postupke obrade pri kojima se smanjuje ili potpuno izostavlja prevrtanje orničnog sloja.

Konzervacijska obrada obuhvata više sistema od kojih su najznačajniji:

  • Zaštitna obrada zemljišta - malč obrada (Mulch Tillage): obrađuje se ornični horizont po celom profilu sa ograničenim unošenjem biljnih ostataka.
  • Obrada u trake (Strip Tillage): obrađuju se trake u koje se istovremeno sa obradom deponuju hraniva a kasnije usejava gajena biljna vrsta. Širina obrađene trake ne prelazi 1/3 međurednog rastojanja gajene biljne vrste.
  • Bez obrade - direktna setva (No Tillage): obrađuje se širina trake u zoni setve, uz istovremenu setvu, u širini do 50 mm.

Podtipovi obrade zemljišta:

  • Osnovna - primarna obrada: dubina obrade veća od 150 mm, omogućuje smanjenje zbijenosti, uklanjanje korova, unošenje i mešanje bilјnih ostataka, mineralnog i organskog đubriva u zemlјište.
  • Predsetvena - dopunska (sekundarna obrada): postupci plitke obrade, na dubini manjoj od manje od 150 mm, ima zadatak suzbijanja korova, usitni i inkorporira u zemlјište bilјne ostatke, đubriva i pesticide, te da poravna zemlјište.
  • Međuredna – tercijarna obrada: izvodi se na zemlјištu sa usevom sa zadatkom suzbijanja korova i deponovanja hraniva.

U Srbiji se dominantno primenjuje konvencionalna odnosno intenzivna obrada zemljišta plugom sa plužnom daskom.


KWS