KWS

Značaj hemijske analize zemljišta

Đubriva su veoma efikasno sredstvo za povećanje prinosa. Međutim, treba imati u vidu da đubriva imaju znatan udeo u troškovima biljne proizvodnje i da oni iznose između 10 i 30% cene koštanja. Zato se danas pred svakog proizvođača postavlja zadatak da se đubriva koriste racionalno, što se postiže pravilnim određivanjem doza, načina i vremena primene đubriva. Da bi se mogle dati pravilne preporuke za racionalnu primenu đubriva, neophodno je raspolagati sa podacima o hemijskom sastavu zemljišta i biljaka na svakoj parceli na gazdinstvu.

Na osnovu hemijskog sastava zemljišta i biljaka ocenjuje se nivo obezbeđenosti ispitivanog zemljišta u hranljivim elementima, i daje preporuka za đubrenje i plan đubrenja.

Značaj pravilnog uzimanja uzoraka zemljišta za analizu je u tome što od toga kako je uzet uzorak (pravilno ili nepravilno), zavise i rezultati analize, te prema tome i ispravnost zaključaka i mera koje se predlažu.

Postoji više sistema uzimanja uzoraka i oni se u većoj ili manjoj meri razlikuju među sobom, ali svim ovim sistemima zajednički su izvesni principi koji se moraju poštovati.

Uzimanje uzoraka zemljišta predstavlja jednu od najznačajnijih mera u pravilnoj primeni đubriva u sistemu kontrole plodnosti zemljišta i upotrebe đubriva. Uzorci zemljišta mogu biti pojedinačni, ako se uzimaju sa jednog mesta na parceli i prosečni, koji se sastoje od više pojedinačnih uzoraka (od 20 do 25). Uvek je bolje uzimati prosečne uzorke. Jedan prosečan uzorak uzima se sa površine od 3 do 5 ha, što zavisi od ujednačenosti parcele.

Potrebe kukuruza za hranljivim elementima

Proizvodnja kukuruza imaće bolji efekat ako se odvija na zemljištima boljeg kvaliteta. Kvalitet zemljišta predstavlja sposobnost zemljišta da zadovolji potrebe biljaka, omogući transport i regulaciju vode i drugih jedinjenja, prisutnih u zemljištu ili dospelih u njega iz atmosfere. Takođe, kvalitet zemljišta predstavlja i njegovu pogodnost za iskorišćavanje, kao i sposobnost zemljišta da se odupre degradaciji a tokom vremena i revitalizuje. Povećanje intenzivnije proizvodnje, sve veći oslonac na upotrebu mineralnih đubriva i pesticida, uticalo je na povećanje prinosa poljoprivrednih kultura, ali je istovremeno dovelo do smanjivanja sadržaja organske materije u zemljištu, povećanje intenziteta erozije, kao i na zagađenje površinskih i podzemnih voda.

Racionalna primena azota u poljoprivrednoj proizvodnji treba da bude prioritet, jer njegovo neracionalno korišćenje može da utiče na zagađenje podzemnih voda nitratima. Primena azota u količinama koje prevazilaze potrebe biljaka, dovode do povećanja nivoa nitrata u profilu zemljišta, a povećana koncentracija NO3-N u zemljištu posle žetve uvećava rizik njihovog ispiranja u podzemne vode. Dakle, primena optimalnih doza azotnih đubriva u proizvodnji kukuruza smanjuje akumulaciju nitrata u zemljišnom profilu i njegovo potencijalno ispiranje do podzemnih voda. Razlika između primenjenih i ekonomski isplativih doza azota predstavlja značajan pokazatelj koncentracije nitrata u zemljištu posle žetve.

Ogledi sa primenom različitih doza azota pokazuju da prinos kukuruza kao i njegove potrebe za azotom variraju kako između proizvodnih parcela tako i unutar samih parcela† Variranje prinosa može biti pod uticajem različitosti tipova zemljišta, reljefa, vrste gajenih useva, fizičkih i hemijskih osobina zemljišta, pristupačnosti hraniva. U praksi, preporuke za đubrenje kukuruza azotom utvrđene su na nivou pojedinih regiona, i primenjuju se nezavisno od variranja unutar pojedinih lokaliteta, odnosno proizvodnih parcela. To znači da poljoprivredni proizvođači u mnogim slučajevima primenjuju iste doze azotnog đubriva na celom polju, kao i istu dozu azota za jednu poljoprivrednu kulturu gajenu na različitim lokacijama i parcelama. Rezultati mnogih ogleda pokazuju, da u većini slučajeva, variranje prinosa zrna kukuruza zavisi od primenjenih doza azota na različitim lokalitetima. Minimalne količine azota potrebne za ostvarivanje najvećih prinosa, iznosile su između 52 kgN ha-1 i 182 kgN ha-1, u zavisnosti od lokacije i eksperimentalnog polja.

Kukuruz je okopavina, stvara veliku biljnu masu i prinose po hektaru. Potrebe kukuruza za hranljivim materijama (N, P i K) su:

  • AZOT ( N) 120 - 200 kg/ha,

  • FOSFOR ( P2O5) 80 - 120 kg/ha,

  • KALIJUM ( K2O) 80 - 180 kg/ha.

    Ova hraniva se mogu nalaziti u zemljištu, a nedostatak se može nadoknaditi đubrenjem mineralnim đubrivima. Ponovo napominjemo da se u zemljište unosi samo razlika od raspoloživih količina do onih količina koje su potrebne za ostvarivanje prinosa i da je ovo posebno važno zbog visine ulaganja u mineralna đubriva koje predstavlja veliku investiciju zbog čega ih je potrebno racionalno koristiti.

    Na slici 1 prikazana je dinamika usvajanja azota od strane kukuruza u toku vegetacije.

    Đubrenje kukuruza

    Kukuruz dobro reaguje na primenu organskih đubriva. Primena organskih đubriva se naročito preporučuje kada se kukuruz gaji više godina na istom zemljištu. Visoki prinosi kukuruza mogu se dobiti i zaoravanjem slame pšenice, stabljika kukuruza i dr., ali i sa primenom mineralnih đubriva. Mnogo je bolje upotrebiti manje količine stajnjaka ali češće. Najveći efekat se dobija pri upotrebi 15-30 t/ha stajskog đubriva. Poželjno je zaoravanje stajnjaka u jesen, jer će se iz njega iskoristiti 30-40% P2O5 i 50% N. Fosforna i kalijumova đubriva unose se pod kukuruz prilikom obrade zemljišta, i to od 1/2 do 2/3, od predviđene količine ili pak cela količina. Ostatak ovih đubriva unosi se u proleće, pri pripremi zemljišta za setvu. Tom prilikom primenjuju se i azotna đubriva u čitavoj količini. Negde se smatra da je poželjna prihrana azotom kod kukuruza, a negde da je, ukoliko se primeni dovoljna količina azota pre setve, ona dovoljna da obezbedi ishranu biljaka tokom čitave vegetacije. Zahtevi za mikroelementima su veći u odnosu na ostale žitarice.

    Potrebno je poznavati količinu pristupačnog azota u zemljištu pre određivanja potrebnih količina đubriva za neku kulturu, kao i potrebe pojedinih kultura u azotu. Takođe, u okviru pojedinih kultura potrebe u azotu variraju i u okviru različitih genotipova (hibrida).

    Na slici 2 prikazana je zavisnost prinosa kukuruza (žuta kriva linija) i količina neiskorišćenog azota (plava kriva linija) u zemljištu od primenjenih doza azotnih đubriva. Primena doze azota koja odgovara tački C u donjem delu grafikona utiče na ostvarivanje prinosa zrna kukukruza u tački C na krivoj i količini neiskorišćenog azota u tački C na desnoj strani grafikona. Ako pogledamo vrednosti tačke A, videćemo da je tu primenjena najveća količina azota, ostvaren najveći prinos zrna i najveće su vrednosti neiskorišćenog azota u zemljištu. Zatim, posmatrajući tačku B vidimo da je tu primenjena za 1/4 manja doza azota u odnosu na tačku A, da je ostvaren skoro isti prinos zrna, a da je količina neiskorišćenog azota u zemljištu nešto malo veća u odnosu na slučaj C. To znači da je vrlo važno znati koju količinu azotnih đubriva primeniti u cilju ostvarivanja visokih prinosa, dobrog kvaliteta, uz ekonomičnost i zaštitu životne sredine.

    Đubrenje vodećih ratarskih biljaka pa samim tim i kukuruza, bitno zavisi i od količine padavina u periodu oktobar-februar. Što je količina padavina veća u tom periodu, veći je efekat primene azota u proleće u odnosu na jesenju primenu. Takođe, postoji negativna korelacija između letnjih padavina i optimalnih doza azota. Ukoliko su letnje padavine obilnije, utoliko je i mineralizacija organskog azota iz zemljišnih rezervi veća, azot u zemljištu je pristupačniji biljkama, te se time umanjuje potreba za unošenjem azota iz mineralnih đubriva. Kada je sadržaj vlage u zemljištu blizu vlažnosti venjenja aktivnost mikroorganizama skoro sasvim prestaje. Intenzitet mineralizacije je najbrži neposredno posle ponovnog vlaženja zemljišta, a zatim opada. U zemljištu koje je se naizmenično vlaži i suši oslobodiće se više azota u odnosu na zemljište koje je neprekidno bilo vlažno.

    Slika 2

    Slika 1


KWS