Proizvodnja suncokreta

Setva predstavlja važan tehnološki proces u proizvodnji suncokreta i može imati odlučujuću ulogu u postizanju visokih prinosa ukoliko su ostali agrotehnički uslovi ispunjeni. Ti drugi agrotehnički uslovi su: priprema zemljišta za setvu, vreme setve, dovoljan broj semena po jedinici površine i unošenje semena u zemljište na određenu dubinu. Ako se ispoštuju svi navedeni zahtevi stvoriće se povoljni uslovi za klijanje semena i razvoj cele biljke. Da bi setva mogla kvalitetno da se izvrši, zemljište mora biti dobro pripremljeno odnosno dobro usitnjeno na potrebnu dubinu i poravnato. Ulagači semena će u tom slučaju lagano prodirati u zemljište i postavljati seme na ravnomernu dubinu. Na grubo obrađenom zemljištu seme će propadati između grudvi zemljišta, ostajaće na površini ili će biti ulagano na različitu dubinu.

Vegetacioni prostor treba da bude takav da obezbedi normalno razviće i rast biljaka, a broj biljaka po jedinici površine treba da omogući dobijanje maksimalnog prinosa. Koliki će broj biljaka biti zastupljen po jedinici površine zavisi od meteoroloških uslova koji vladaju na tom području, osobina zemljišta, hibrida koji se gaji i cilja gajenja.
Pošto ima velike potrebe u hranljivim materijama i jer ga napadaju mnogobrojne bolesti, štetočine i paraziti, suncokret treba gajiti u plodoredu. Na istom zemljištu suncokret treba da se gaji za četiri do šest godina. Najbolji predusevi za suncokret su strna žita, jednogodišnje mahunarke i kukuruz.

Potrebe suncokreta u hranljivim materijama su velike jer obrazuje veliku vegetativnu masu (7­-8 t/ha) i prinos semena (2-4 t/ha). Da bi ostvario ovu biomasu i prinos semena, suncokret ”potroši” iz zemljišta od 120 do 180 kg azota po hektaru, od 60 do 90 kg fosfora po hektaru i čak od 280 do 360 kg kalijuma po hektaru. Đubrenje suncokreta azotom je značajno jer on utiče na rast vegetativnih organa i glavice. Ali preobilno đubrenje azotom može dovesti do pogoršanja kvaliteta proizvoda, odnosno do povećanja količine belančevina a smanjenja