KWS

Šta je važno za uljanu repicu u narednom periodu ?

Prihrana i zaštita uljane repice

U narednom periodu trebalo bi uraditi prihranu uljane repice, koja je pod stresom i potrebna joj je pomoć da bi što snažnija ušla u period intenzivnog prolećnog rasta. Najbolje je pre prihrane obaviti uzorkovanje zemljišta i N-min metodu. Obično je doza azota koja se primenjuje od 100 kg/ha do 120 kg/ha, u zavisnosti od stanja useva i parcele.

Prva prihrana obavlja se prilikom kretanja vegetacije, odnosno treće dekade februara, kada se regeneriše†korenov sistem†da se podstakne rast i razvoj uljane repice nakon zime. U ovoj prihrani preporučuje se primena azotnih đubriiva kao što su KAN, AN, SAN, koji sadrže azot u brzo rastvorljivom obliku (nitratni i amonijum oblik).

Druga prihrana uljane repice obavlja se u periodu pojave prvih cvetnih pupoljaka iz rozete listova repice, odnosno dve†do tri nedelje nakon†prve prihrane. Prihranom u ovoj fazi razvoja povećava se fotosintetska aktivnost i lisna masa, što osigurava stvaranje većeg broja cvetnih pupoljaka, zametnutih mahuna i semena. U ovoj prihrani, osim navedenih đubriva koja se primenjuju u prvoj prihrani, može se primeniti i amonijumov†sulfat. Sumpor u ishrani uljane repice povećava kvalitet semena odnosno sadržaj ulja u zrnu, zatim sintezu hlorofila i proteina i utiče na rast biljnih organa posebno reproduktivnih. Azot u ishrani uljane repice povećava broj mahuna po biljci dok sumpor utiče na broj semena po mahuni. Uljana repica brzo usvaja azot i sumpor u početnim fazama rasta pa sve do sredine cvetanja, zato što u vrlo kratkom periodu prolećnog porasta stvara veliku organsku masu.

Krajem marta moguće je početi zaštitu od repičinih pipa, a početkom aprila od repičinog sjajnika. U narednom periodu moguća su i oštećenja od glodara. Poželjno je da proizvođači češće obilaze parcele na kojima se nalazi uljana repica.



† †


KWS